понедељак, 22. април 2013.

Političko i državno uređenje republike Srbije

Republika Srbija obavlja funkcije preko ustavom utvrdjenih organa drzavne vlasti. Ti organi se: narodna skupstina, predsednik, vlada, ustavni sud, redovni sudovi, tuzilastvo I NBS. 

Narodna skupstina RS je ustavotvorni I zakonodavni organ vlasti RS zato sto ona donosi ustav I zakone. Narodna skupstina donosi I budzet RS, prostorni plan razvoja, utvrdjuje teritorijalnu organizaciju RS, potvrdjuje medjunarodne ugovore, bira republicke funkcionere osim predsednika republike I nadgleda I usmerava rad republickih *** vlasti. Narodna skupstina broji 250 poslanika izabranih po proporcijalnom sistemu I ima dva redovna zasedanja u martu I oktobru koja traju po vise dana, a moze I vandredna zasedanja na predlog vlade ili trecine poslanika. Narodna skupstina odlucuje vecinom glasova pod uslovom da postoji kvorum, a kvorum postoji kada je prisutno vise od polovine ukupnog broja poslanika. Narodna skupstina moze odlucivati I na druge nacine, ona moze odlucivati I dvotrecinskom vecinom, a moze raspisati referendum za teritoriju republike. Referendum mogu da zahtevaju I gradjani sa najmanje 100 000 potpisa. Poslanik u narodnoj skupstini ne predstavlja samo one koji su za njega glasali vec predstavlja sve gradjane izborne jedinice. On je za svoj rad u skupstini zasticen imunitetom, to znaci da on ne moze biti pozvan na odgovornost za svoj rad u skupstini a ne moze biti ni lisen slobode bez predhodnog odobrenja skupstine. Predsednik RS predstavlja RS I izrazava njeno unutrasnje jedinstvo. Kao sef Srpske drzave on postavlja ambasadore I prima akreditore stranih diplomatskih predstavnika. On je I vrhovni komandant vojske, predsednik republike I utvrdjuje neposrednu ratnu opasnost I proglasava ratno stanje ukolike narodna skupstina nije to u mogucnosti. U slucaju rata predsednik moze da obavlja pojedine funkcije narodne skupstine sve dok se I ako se skupstina ne moze sastati. Predsednik RS ima I dva znacajna prava u odnosu na skupstinu: 

Moze da raspusti narodnu skupstinu na obrazlozeni predlog vlade 

Moze da vrati pojedine zakone skupstini na ponovno odlucivanje. 

Predsednik ne odgovara skupstini vec svim gradjanima u republici koji ga I biraju na 5 godina. 

Vlada izvrsava I primenjuje zakone koje donosi skupstina ali joj I predlaze zakone. Vladu cine predsednik vlade, jedan ili vise podpredsednika I ministri. Ministri sun a celu ministarstava kao upravnih organa, ali postoje I ministri bez portfelja. 

Ustavni sud stiti ustavnost I zakonitost, odlucuje o spornim pitanjima vezanim za izbore I moze da zabrani delovanje politickih stranaka. Ustavni sud broji 15 sudija, bira ga narodna skupstina. Postupak pred ustavnim sudom moze da pokrene svako, ali postupak moze da void samo nadlezni drzavni organ I samo ustavni sud. Odluke ustavnog suda su konacne I izvrsne. 

Redovni sudovi stite prava I interese gradjana I postojeci poredak. Ima ih: sudovi opste namene ( od osnovnog do vrhovnog kasacionog) I sprecijalizovani (privredni, …). 

Tuzilastvo utvrdjuje povrede zakona I pokrece postupak pred sudom. 

NBS zaduzena je za monetarnu politiku u RS.

Нема коментара:

Постави коментар