среда, 13. март 2013.

Razvoj državnosti i tradicija ustavotvorne vlasti u Srbiji

Tokom 19. i početkom 20. veka u Srbiji se odvijala borba za državnost, tačnije obnavljanje srpske državnosti ali i za ustavnost i to je bio jedan jedinstveni proces, a borba za državnost i ustavnost su samo dve strane toga procesa. Nije moguće razdvojiti borbu za državnost od borbe za ustavnost, osim za potrebe njihovog izučavanja.

Borba za državnost u Srbiji počinje 1804. god pod vođstvom Karađorđa Petrovića. Već 1805, god formiran je praviteljstvujušći sovijet ili upravni savet  koji je trebao da ograniči vlast Karađorđa Petrovića. Odluke sovijeta Karađorđe nije poštovao. Prvi srpski ustanak je propao 1813, a već 1815 započeo je drugi srpski ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića koji je u oružanoj borbi predpostavio diplomatskoj borbi. Rezultat te diplomatske borbe bio je prvi turski hatišerif 1830.god kojim je Srbija dobila autonomiju u okviru turske carevine, a knjaz Miloš je dobio titulu naslednog knjaza. Obaveze Srbije su bile da plaća porez (danak) i da u većim srpskim gradovima ostanu turski vojni garnizoni. 1833.god usledio je drugi turski hatišerif, njime je srbija dobila više novih gradova: Knjaževac, Aleksinac, Kruševac i još neke tako da je teritorija Srbije zaokružena na 27000 km2. Odlaskom turskih vojnih garnizona iz srbije 1867.god Srbija dobija faktičku, ali još uvek nezvaničnu samostalnost. Zvanično Srbija će postati nezavisna država 1878.god. na Berlinskom kongresu kada je dobila i 4 nova okruga: Pirotski, Niški, Toplički i Vranjanski pa je tako teritorija Srbije uvećana na 48000km2. 1882.god. Srbija dobija status kraljevine. Prvi srpski kralj posle Kosova bio je kralj milan Obrenović. Nova teritorijalna proširenja Srbija je dobila posle balkanskih ratova 1912 i 1913 a dobila je teritoriju KiM osim gradova Peć i Đakovica, Sandžak osim gradova Bijelo polje i Pljevlja i dobila je teritoriju današnje Makedonije pa je tako teritorija Srbije zaokružena na 86000km2. Posle prvog svetskog rata Srbija prestaje da postoji kao nezavisna država jer je dobrovoljno ušla u sastav u novoformiranoj državi južnoslovenskih naroda kraljevine SHS koja će naslediti državnost Srbije na međunarodnom planu.

Borba za ustavnost  započinje istovremeno sa borbom za državnost u Srbiji. 1808. i 1811. su doneti prvi ustavni akti. Njih međutim Karađorđe nije poštovao. 1826.god. pod velikim pritiskom knjaz miloš je prihvatio formiranje državnog saveta a 1835.god. pod još većim pritiskom donet je prvi srpski ustav (Sretenjski ustav 15 februara). Ovaj ustav knjaz Miloš nijr poštovao pa je turska posle 3 godine nametnula svoj turski ustav koji je još manje odgovarao knjazu Milošu pa je on 1833 abdicirao ( dobrovoljno se odrekao vlasti u korist svojih sinova Milana i Mihajla). Milan je bio veoma bolestan pa je umro a knjaz Mihajlo je ostao na vlast do 1842. god. kada ga je grupa poznata kao Ustavobranitelji, na čijem čelu je bio Toma Vučić Perišić, svrgava i na vlast dovodi Karađorđevog sina knjaza Aleksandra. On je uz pomoć policije ostao na vlasti do 1858. god kada se vraćaju Obrenovići Miloš i Mihajlo i umesto državnog saveta uvode narodnu skupštinu koja je mnogo više odgovarala duhu srpskog naroda. Ova premena je ozakonjena trećim po redu srpskim ustavom iz 1869.god. Ovim ustavom srbija još uvek nije postala parlamentarna jer vlada nije za svoj rad odgovarala skupštini već knjazu. Sledeći ustav je  radikalni ustav iz 1888.god. Njime Srbija konačno postaje parlamentarna monarhija, taj ustav je bio vrlo napredan za svoje vreme, međutim on Obrenovićima nije odgovarao pa je vraćen ustav iz 1869.god. Pod velikim pritiskom naročito Rusije kralj Aleksandar Obrenović je oktroisao novi ustav 1901.god. koji je bio nedemokratski kao i celokupna njegova vladavina zbog njega je kralj Aleksandar Obrenović zajedno sa suprugom kraljicom Dragom ubijen u zaveri oficira 1903.god, a iste godine na vlast dolazi nova dinastija, dinastija Karađorđevića, konkretno kralj
Petar I karađorđević a donet je i novi ustav vrlo sličan radikalskom po kome Srbija definitivno postaje parlamentarna monarhija. Na taj način Srbija je ušla u red modernih demokratskih država evrope na početku 20.veka.

Нема коментара:

Постави коментар