уторак, 19. март 2013.

Srbija u sastavu jugoslavije

U toku 1914 I 1915 vlada I skupstina kraljevine Srbije su obavestile domacu I svetsku javnost da se srbija ne bori samo za oslobadjanje od okupatora vec se istovremeno bori za ujedinjenje sa ostalim juznoslovenskim narodom. Slicne teznje imala je I Crna Gora a slice teznje imale su I Srbija, Hrvatska,Slovenija koji su ziveli pod austrougarskom. Zajednicka drzava juznoslovenskih naroda formirana je 1.12.1918. Kraljevina SHS koja ce kasnije dobiti ime kraljevina Jugoslavija. U toku 1919 I 1920 formirana je ustavotvorna skupstina koja je 28. juna donela prvi ustav novostvorene drzave - vidovdanski ustav. Po njemu, novostvorena drzava je parlamentarna monarhiha u kojoj je na vlasti dinastija Kardjordjevica a koja se u administrativnom pogledu delila na oblasti,srezove I opstine. 3. oktobra 1929 godine promenjeno je ime drzave u kraljevinu jugoslaviju koja se u administrativnom delu delila na banovine srezove I opstine. Stvaranjem zajednicke drzave juznoslovenskih naroda srbija je prestala da postoji kao nezavisna drzava a ona je bila naslednica srpske drzavnosti na medjunarodnom planu. Medjutim srpski narod je konacno dobio mogucnost da zivi u jednoj drzavi a I drugi juznoslovenski narodi imali su slicne teznje. Svoju drzavnost Srbija ce ponovo dobiti u toku I posle II sv rata ali sada kao jedna od 6 republika u sastavu jugoslovenske federacije. 

Jos od pocetka narodnooslobodilacke borbe 1941 godine na citavoj teritoriji okupirane jugoslavije pocinju da se formiraju narodnooslobodilacki odbori kao zacetci nove vlasti.

1942. formiran je AVNOJ. AVNOJ je na svom drugom zasedanju 29. I 30. novembra u Jajcu doneo odluke da buduca druga Jugoslavija bude federacija ili savezna drzava koju ce ciniti 6 republika sa statusom suverenih drzava koje ce deo svojih suverenih prava preneti na zajednicku drzavu, na federaciju. Od 9-12 novembr 1944. u tek oslobodjenom Beogradu odrzana je antifasisticka I narodnooslobodilacka skupstina naroda Srbije. Na njoj je prihvacen izvestaj o radu srpskih delegata na drugom zasedanju AVNOJ-a I formirani su privremeni organi drzavne vlasti. Na taj nacin Srbija je zapocela vracanje u nove drzavnosti. U prolece I u leto 1945. Srbiji se prilkljucuju ponovo u toku rata od nje odvojene oblasti KIM, Novorpazarski sandzak, I teritorija vojvodine tako da je teritorija republike Srbije zaokruzena na 88360km2 iako posebnog razgranicavanja nije bilo medju republikama. 

31.1.1946. donet je prvi ustav druge jugoslavije, a 17.1.1947 je ustav republike srbije po kome je republika srbija drzava republikanskog oblika u sastavu jugoslovenske federacije. Od tada pa na dalje razvoj republike srbije bio je tesno povezan sa razvojem jugoslovenske federacije. Sezdesetih godina 20og veka zapocinje medjutim slabljenje jugoslovenske federacije a jacanje uloge I polozaja republika. 1963 donet je drugi ustav nove jugoslavije. Od 1967-1971 donoseni su amandmani I dopune na ovaj ustav, a 1974. donet je treci ustav nove jugoslavije. Po njemu ne samo da su republike ojacale svoju ulogu I polozaj u federacije vec su I autonomne pokrajne u sastavu jugoslovenske federacije dobile obelezja drzavnosti. Na taj nacin je doslo do ugrozavanja teritorijalne celovitosti republike srbije a predstavnici autonomnih pokraja su u organima federacije istupali cesto protiv interesa republike srbije kao celine. Zbog toga je ustavom republike Srbije iz 1990 godine ukinuta drzavnost pokrajna a zadrzana njihova autonomija. Na slican nacin ovo pitanje je uredjeno vazecim ustavom iz 2006 s tim sto je teritorija autonomne pojrajne KIM trenutno pod upravom medjunarodne zajednice.

среда, 13. март 2013.

Razvoj državnosti i tradicija ustavotvorne vlasti u Srbiji

Tokom 19. i početkom 20. veka u Srbiji se odvijala borba za državnost, tačnije obnavljanje srpske državnosti ali i za ustavnost i to je bio jedan jedinstveni proces, a borba za državnost i ustavnost su samo dve strane toga procesa. Nije moguće razdvojiti borbu za državnost od borbe za ustavnost, osim za potrebe njihovog izučavanja.

Borba za državnost u Srbiji počinje 1804. god pod vođstvom Karađorđa Petrovića. Već 1805, god formiran je praviteljstvujušći sovijet ili upravni savet  koji je trebao da ograniči vlast Karađorđa Petrovića. Odluke sovijeta Karađorđe nije poštovao. Prvi srpski ustanak je propao 1813, a već 1815 započeo je drugi srpski ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića koji je u oružanoj borbi predpostavio diplomatskoj borbi. Rezultat te diplomatske borbe bio je prvi turski hatišerif 1830.god kojim je Srbija dobila autonomiju u okviru turske carevine, a knjaz Miloš je dobio titulu naslednog knjaza. Obaveze Srbije su bile da plaća porez (danak) i da u većim srpskim gradovima ostanu turski vojni garnizoni. 1833.god usledio je drugi turski hatišerif, njime je srbija dobila više novih gradova: Knjaževac, Aleksinac, Kruševac i još neke tako da je teritorija Srbije zaokružena na 27000 km2. Odlaskom turskih vojnih garnizona iz srbije 1867.god Srbija dobija faktičku, ali još uvek nezvaničnu samostalnost. Zvanično Srbija će postati nezavisna država 1878.god. na Berlinskom kongresu kada je dobila i 4 nova okruga: Pirotski, Niški, Toplički i Vranjanski pa je tako teritorija Srbije uvećana na 48000km2. 1882.god. Srbija dobija status kraljevine. Prvi srpski kralj posle Kosova bio je kralj milan Obrenović. Nova teritorijalna proširenja Srbija je dobila posle balkanskih ratova 1912 i 1913 a dobila je teritoriju KiM osim gradova Peć i Đakovica, Sandžak osim gradova Bijelo polje i Pljevlja i dobila je teritoriju današnje Makedonije pa je tako teritorija Srbije zaokružena na 86000km2. Posle prvog svetskog rata Srbija prestaje da postoji kao nezavisna država jer je dobrovoljno ušla u sastav u novoformiranoj državi južnoslovenskih naroda kraljevine SHS koja će naslediti državnost Srbije na međunarodnom planu.

Borba za ustavnost  započinje istovremeno sa borbom za državnost u Srbiji. 1808. i 1811. su doneti prvi ustavni akti. Njih međutim Karađorđe nije poštovao. 1826.god. pod velikim pritiskom knjaz miloš je prihvatio formiranje državnog saveta a 1835.god. pod još većim pritiskom donet je prvi srpski ustav (Sretenjski ustav 15 februara). Ovaj ustav knjaz Miloš nijr poštovao pa je turska posle 3 godine nametnula svoj turski ustav koji je još manje odgovarao knjazu Milošu pa je on 1833 abdicirao ( dobrovoljno se odrekao vlasti u korist svojih sinova Milana i Mihajla). Milan je bio veoma bolestan pa je umro a knjaz Mihajlo je ostao na vlast do 1842. god. kada ga je grupa poznata kao Ustavobranitelji, na čijem čelu je bio Toma Vučić Perišić, svrgava i na vlast dovodi Karađorđevog sina knjaza Aleksandra. On je uz pomoć policije ostao na vlasti do 1858. god kada se vraćaju Obrenovići Miloš i Mihajlo i umesto državnog saveta uvode narodnu skupštinu koja je mnogo više odgovarala duhu srpskog naroda. Ova premena je ozakonjena trećim po redu srpskim ustavom iz 1869.god. Ovim ustavom srbija još uvek nije postala parlamentarna jer vlada nije za svoj rad odgovarala skupštini već knjazu. Sledeći ustav je  radikalni ustav iz 1888.god. Njime Srbija konačno postaje parlamentarna monarhija, taj ustav je bio vrlo napredan za svoje vreme, međutim on Obrenovićima nije odgovarao pa je vraćen ustav iz 1869.god. Pod velikim pritiskom naročito Rusije kralj Aleksandar Obrenović je oktroisao novi ustav 1901.god. koji je bio nedemokratski kao i celokupna njegova vladavina zbog njega je kralj Aleksandar Obrenović zajedno sa suprugom kraljicom Dragom ubijen u zaveri oficira 1903.god, a iste godine na vlast dolazi nova dinastija, dinastija Karađorđevića, konkretno kralj
Petar I karađorđević a donet je i novi ustav vrlo sličan radikalskom po kome Srbija definitivno postaje parlamentarna monarhija. Na taj način Srbija je ušla u red modernih demokratskih država evrope na početku 20.veka.