субота, 08. децембар 2012.

Skupština i drugi organi vlasti


Država svoje funkcije obavlja preko fizičkih lica a ta fizička lica su izabrani predstavnici građana i državni činovnici koji su prema ustavu i zakonu organizovani u pojedine organe državne vlasti. Postoje 3 vrste organa državne vlasti:

  1. Zakonodavni organ vlasti
  2. Izvršni organ vlasti
  3. Pravosudni organ vlasti

Zakonodavni organ vlasti je organ koji donosi zakone i propisuje poredak u državi. Obično se zove skupština ili parlament ili sabor ili kongres ili slično. Zakonodavni organ je najviši organ državne vlasti i od njega nema većeg organa. Drugim rečima je nosioc državnog suvereniteta ali je zakonodavni organ vlasti istovremeno i nosioc narodnog suvereniteta zato što je sastavljen od izabranih predatavnika građana.

Izvršni organ vlasti je organ koji izvršava i primenjuje zakone i druge odluke koje donosi zakonodavni organ vlasti. Ovaj organ vlasti zove se Vlada.

Pravosudni organi - njihov zadatak je da ako dođe do kršenja zakona izrekne sankciju onima koji su to učinili. U pravosudne organe spadaju sudovi, tužilaštva.. Svaka država mora da ima ove organe vlasti. Od toga kako su organizovani i u kakvom su odnosu organi vlasti jedne države zavisi politički sisem te drzave. Moguća su dva načela ogranicavanja organa državne vlasti. To su na čelo podele vlasti i načelo jedinstva vlasti. Prema ovom načelu sve funkcije vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska) su međusobno odvojene i nezavisne. Posebno je važno da budu odvojene zakonodavna i izvršna vlast. Međutim, to je i najteže da se ostvari. To je rezultat većine u organima zakonodavne vlasti koja je rezultat vlasti, nastoji da se nametne i da podrade sebi zakonodavnu vlast, pa zbog toga dolazi do krize vlade parlamenta i parlamentarnog sistema u celini do uspostavljanja diktature.

Na čelo jedinstava vlasti se sastoji što su sve funkcije vlasti međusobno u jedinstvu i skoncentrisane u jednom organu drzavne vlasti. Po pravilu je to zakonodavni organ. Zagovornici ovog načela: Ruso, Marke, Monteskije i dr. imali su u vidu demokratska jedinstva vlasti, međutim u praksi se to manifestovalo kao nedemokratsko jedinstvo vlasti zbog čega je i ovde dolazilo do uspostavljanja diktature. U zavisnosti od toga koje načelo je primenjeno, postoje tri vrste političkih sistema: parlamentarni, precednički i skupštinski sistem.


  1. Parlamentarni sistem vlasti se zasniva na načinu podele vlasti. Karakteriše se time što građani biraju svoje predstavnike za parlament, skupštinu, a parlament ima izbornu i kontrolnu funkciju. Izborna funkcija parlamenta se ogleda u tome što parlament bira šefa države, ono što nije nasledna funkcija, zatim bira vladu, sudije ustavnog suda i druge funkcionere. O kontrolama funkcija parlamenta se ogleda u tome što parlament kompromiše i usmerava rad vlade koju podržava u svakoj prilici jer većina u parlamentu formira vladu. Centralne organe vlasti u pralamentarnom sistemu nije parlament već vlada koja donosi odluke a parlament te odluke samo podržava ili ne podržava ukoliko vlada izgubi podršku parlamenta onda ona mora da podnese ostavku nakon čega se bira nova vlada ili raspisuju novi izbori. Šefa države bira parlament a šef države ima samo ***** ulogu. On predstavlja zemlju, formalno predlaže precednika vlade, formalno je vrhovni komandant vojske itd.
  2. Predsednički sistem vlasti se zasniva takođe na načelu podele vlasti ali je ovo načelo *** primenjeno. Predsednika države biraju svi građani i on ima stvarno veliku vlast, formira svoju vladu koju predsedava takozvanu administraciju u on je potpuno odvojen od kongresa kao što je i kongres nezavistan, mada postoji mehanizam njihovog usklađivanja rada. Predsednik je ovde stvarni vrhovni komandant. Predsednički sistem imaju SAD i neke zemlje latinske amerike, parlamentarni sistem većina Evrope, a u Francuskoj i kod nas kombinacija oba dva.
  3. Skupštinska: zasniva se na načelu jedinstva vlasti. Postojao je u Francuskoj odmah posle buržoaske revolucije, u Švajcarskoj je uveden 1848. god. Postojao je i u SSSRu i u SFRJ. Najduže se održao i danas postoji u Švajcarskoj.
Svaki od ovih Partijskih sistema ima svoje prednosti. Partijski sitem je jedini koji ima mehanizme za izbegavanje krize a to je ostavka vlade i raspuštanje parlamenta.

Нема коментара:

Постави коментар