недеља, 02. децембар 2012.

Izbori

U većini modernih država preovlađuje prestavnički sistem odlučivanja kao oblik posredne demokratije i narodnog suvereniteta s tim što je on obično dopunjen s nekim od oblika neposredne demokratije, najčešće referendum. Teorije o predstavničkom sistemu vlasti razvijaju veliki mislioci Lok, Hops, Ruso i dr. Oni su naime dokazali da je vreme modernog zakonodavstva prošlo, nije moguće u savremenim uslovima i da je neposredna demokratija dosta neracionalna, skupa, ponekad i nije moguća. Zbog toga najbolji mogući način  odlučivanja o društvenim pitanjima smatraju ovi mislioci jeste da građani na slobodnim i demokratskim izborima izaberu svoje predstavnike na koje će za određeno vreme (4 god) da prenesu svoj suverenitet a izborni predstavnici građana će u ime građana da učestvuju u odlučivanju o društvenim potanjima. U uslovima višepartijskog sistema kakav je danas pretežno, kandidate za predstavnika građana određuju političke partije a građani glasajući za konkretnog predstavnika praktički se opredeljuju za program političke partije koja ga je kandidovala.
Izborni predstavnici građana mogu da imaju predstavnički (slobodni) mandat ili vezani (imperativni) mandat.

Predstavnički mandat se karakteriše time što izborni predstavnici građana rade po sopstvenoj savesti a račun za svoj rad polažu tek na novim izborima.
Vezani mandat se karakteriše time što su predstavnici građana komisioneri to znači da oni moraju da rade onako kako to od njih zahtevaju njigovi birači, ako ne rade tako biće smenjeni.
Na prvi pogled izleda da je vezani mandat bolji, međtim to nije tako zato što zahteva jednoglasnost pri odlučivanju a to omogućava da manjina nametne svoju volju većini.
Svoj legalitet i svoj legitimitet izbora u društvu zasnivaju se na slobodnim demokratskim izvborima
Legalitet ili legalnost je ponašanje u skladu sa zakonom odnosno to je sve ono što je zasnovano na zakonu.
Legitimitet ili legitimnost jeste sve ono što je najčešće na zakonu zasnovano ali pritom ora biti normalno i logičko.
Izbori u našoj zemlji u vreme jednopartijskog sistema bili su uvek legalni ali nisu bili uvek legitimni jer najčešće nije bilo više kandidata. Legitimna vlast je prema tome ona vlast koja je izabrana slobodnim i demokratskim izborima voljom građana. Izbori u svakoj zemlji pa i u našoj su uređeni. Načelno ovo pitanje se uređuje ustavom, a detaljno izbornim zakonima koji se preciziraju ko sve može da bira i bude biran, koliko se predstavnika biraju, koliko je biračkih mesta, utvrđuje se sistem raspodele kandidata izabranim predstavnicima a postoje danas dva takva sistema: većinski sistem i proporcionalni sistem. Po većinskom sistemu izabrani su samo oni kandidati koji koji dobiju najveći broj glasova. Proporcionalnom sistemu mandati se dele prema procentu glasova koji su političke partije dobile na izborima.

Нема коментара:

Постави коментар