уторак, 27. новембар 2012.

Oblici neposredne demokratije

Reč demokratija potiče od grčkih reči demos - narod i krateri - vladavina; demokratija - vladavina naroda. Međutim ceo narod ne može da vlada pa bi preciznije određenje bilo sledeće: demokratija je vladavina većine građana odnosno predstavnika većine građana ali i pravo manjine da se izrazi. Da bi demokratija mogla da postoji moraju najpre da postoje prava i slobode građana i moraju da postoje demokratske institucije. To su predpostavke za postojanje demokratije. Da bi demokratija mogla da se razvija međutim neophodan je visok stepen tolerancije (razumevanje za mišljenje drugih). Neophodan je visok stepen odgovornosti onih koji vrše vlast. jednom rečju neophodan je visok sistem političke kulture građana. 
Demokratija se javila veoma rano, još u antičkom periodu. Atina je bila poznata po svom demokratskom uređenju, a najznačajnije odluke su se donosile na trgu (agora) gde su mogli da učestvuju svi slobodni ljudi ali ne i žene. Antička demokratija je bila zlatno doba demokratije. U Rimu demokratija već počinje da stagnira, a u srednjem veku ona i sasvim prestaje  da postoji. Ponovno rađanje demokratije je u novom veku, a veliki značaj za ponovni razvoj demokratije imala je buržoazija. To buržoaska demokratija je međutim poznata kao formalna demokratija jer ona ističe prava ali zanemaruje mogućnosti koje su potrebne da bi se ta prava ostvarila. Socijalnu osnovu demokratije daje radnička klasa jer ona pored prava se zalaže i za njihovo ostvarivanje za realizaciju proklamovanja prava. Demokratija može da bude neposredna i posredna preko izabranih predstavnika. Neposredna demokratija ima više svojnih oblika. Ustav naše zemlje ističe referendum, inicijativu građana i narodno veto a postoji još i  zborovi građanske skupštine.

Referendum je pisani način ličnog izjašnjavanja građana o nekom pravnom aktu ili nekom drugom pitanju. Referendumsko pitanje mora biti precizno i jasno postavljeno a odgovor mora biti kratak i jasan, na pr. sa da ili ne, za ili protiv. Odluka na referendumu je doneta kada se više od polovine građana izjasni za jedan od ponuđenih odgovora. Postoje više vrsta:

  1. Obavezni.
  2. Neobavezni - fakultativni koji ako bude organizovan njegov njegovi se rezultati moraju uvažavati.
  3. Konsultativni - savetodavni.
  4. Plebiskup - izražavanje  etike narodne volje.
Referendum je značajno deo sredstava ali može biti i zloupotrebljen. Inicijative građana je pokretanje inicijative građana za rešavanje ** pitanja.
Narodno veto je pravo građana da se u određenom roku i pod određenim uslovima stavi van snage neki zakon.