недеља, 21. октобар 2012.

Ustavni i javni sudovi

Zaštita ustavnosti i zakonitosti u najvećem broju zemalja među kojima je i naša ostvaruje se prema ustavnih sudova. U SAD mećutim ovaj posao obavlja vrhovni sud. U Švajcarskoj time se bave redovni sudovi, a u Francuskoj postoji poseban politički organ koji se bavi zaštitom ustavnosti i zakonitosti. U nekadašnjim istočnoevropskim socijalističkim zemljama zaštita ustavnosti i zakonitosti je vršena preko parlamenta. Praksa je pokazala da je zaštita ustavnosti i zakonitosti preko ustavnih sudova najbolji način zaštite, a da je zaštita preko parlamenta najgori način zaštite ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sudovi prvi put se javljaju posle prvog svetskog rata, a kod nas u nekadašnjoj Jugoslaviji ustavom iz 1963.god. Pored saveznog ustavnog suda tada su zbog specifičnosti federacije formirana i šest republičkih ustavnih sudova a dopunama ustava (amandmanima) iz 1971.god. formirani su i ustavni sudovi autonomnih pokrajina. Ustavni sud Srbije danas čine sudije koje bira narodna republika skupštine Srbije trajno na ovu dužnost do penzije. Ustavnim sudom presedava predsednik upravnog suda a odluke ustavnog suda su konačne i izvršne.

Redovni sudovi su stari koliko i država. Pošto je oduvek postojala potreba za presuđivanjem, to su sudsku funkciju u početku obavljali vladari. Vremenom međutim formiraju se posebni državni organi koji se bave isključivo sudijskom funkcijom. Sudijska funkcija se ogleda u poređenju i utvđivanju kršenja ili nepoštovanja zakona i izricanju sankcija ili kazni ako dođe do kršenja zakona. Uloga redovnih sudova je dvojaka. Sa jedne strane redovni sudovi štite prava i interese građana, a sa druge strane redovni sudovi štite postojeći državni poredak. Redovni sudovi imaju strogo utvrđene nadležnosti i postupke i načine koji su vezani za ove nadležnosti. Nadležnosti su: vođenje krivičnih sporova, a krivični sporovi se vode uvek kada postoji krivično delo; vođenje građanskih sporova, vodi se onda kada treba rešiti neko imovinsko pravno pitanje.

Postupci pred redovnim sudom:
  1. Krivični postupak – vezan za krivične sporove. 
  2. Parnični postupak – vezan za građanske sporove. 
  3. Vanparnični postupak – vodi se kada treba utvrditi neku činjenicu koja već postoji na pr: da je neko naslednik, da je neko živ, mrtav. 
  4. Upravni postupak – vodi se vezano za odluke organa upravljanja. 

Suđenje ponekad traje dosta dugo jer treba utvrditi sve činjenice i svedoke da bi se donela presuda, a presu da se donosi na osnovu zakona i slobodnog sudskog uverenja. Nezadovoljna strana presudom ima pravo žalbe višem sudu a viši sud može da potvrdi presudu, da promeni presudu i može da ukine presudu i predmet vrati na početnu presudu. Postoje sudovi opšte namene i specijalni sudovi.

Нема коментара:

Постави коментар