уторак, 09. октобар 2012.

Principi ustavnosti i zakonistosti

Pojmovi pravna država i vladavina prava približno isto znače a znače suprodstavljanje neograničenoj vlasti državnih organa pre svega samovolji apsolutističkoh vladara ali i obrnuto, zaštita države od onih pojedinaca koji ne poštuju pravila društvenog života. Vladavina prava prema tome ima duboko humanistički smisao.

Tragovi vladavine prava nalaze se još u antičkom periodu, to se može videti iz brojnih izreka u rimskom periodu kao što su: zakon je strog ali se mora poštovati; ni vladar ne sme da prekrši zakon. U rimskom pravu koji je izvor celokupnog današnjeg prava je zapisano da ni vladar ne sme da krši zakon, odnosno da i vladar mora da poštuje zakon. Taj trend težnje za vladavinom prava nastavljen je i u srednjem veku pa tako u jednom francuskom dokumentu iz toga perioda stoji da je zakon najviša svetinja prema kojim se moraju svi upravljati a u velikoj povelji slobode iz 1215 je zapisano da građani imaju prava da se pobune uvek kada vlada ne poštuje zakon. Dušanov zakonik iz 1349.g. čak propisuje kazne za sve one koji ga ne poštuju pa i za cara i caricu.

Teorija o suverenitetu građana, najvišoj vlasti i demokratiji javlja se međutim tek u novom neku kada su živeli veliki mislioci: Tomas Hobs, Džon Lok, Šarl Furije, Žan Žak Ruso i dr. Ovi mislioci su duhovno pripremili buržoasku (građansko - demokratsku) revoluciju koja je pak omogućila vladavinu prava, a posledica toga jeste donošenje ustava u mnogim zemljama zapadne Evrope i Amerike. Iz dosad rečenog može se zaključiti da je vladavina prava podvođenje u prava svih u društvu i državnih organa i pojedinaca i institucija i organizacija i svako protivpravno ponašanje se sankcioniše bez obzira da li je reč o nosiocima vlasti ili o običnim građanima.

Dva su zahteva koja se moraju ostvariti da bi se mogla ostvariti vladavina prava:
  1. Da nema veće sile od prava.
  2. Da niko ne može imati više prava od drugih ljudi

Vladavina prava u suštini predstavlja jedan politički princip a ne pravni. Pravna sadržina vladavine prava se ostvaruje preko ustavnosti i zakonitosti.

Ustavnost u širem smislu reči znači da postoje pravila koja su sadržana u ustavu kao najvišem pravnom aktu pomoću kojih se objektivno formiraju i funkcionišu organi državne vlasti. U užem ili pravnom smislu ustavnost znači saglasnost svih pravnih akata, to znači zakona i podzakonskih akata sa ustavom

Zakonitost u širem smislu znači legalnost u ponašanju odnosa ponašanja da je u skladu sa zakonom. U užem ili pravnom smislu zakonitost pak znači da su svi pravni akti koji su doneti na osnovu zakona u skladu sa zakonom.


Prava / pravni sistem jedne države obuhvata sve pravne akte u toj državi koji su međusobno u hiararhiji. Najviši pravni akt je naravno ustav i na osnovu njega se donose svi drugi pravni akti. Konkretno na osnovu ustava se donose zakoni kojima se detaljno uređuju oblasti u pojedinim oblastima života i rada a na osnovu zakona se donose podzakonski akti. Podzakonski akti mogu da budu opšti i pojedinačni. Opšti podzakonski akti se odnose za veći broj ljudi i to su na pr. pravilnici, uredbe, naredbe i sl. dok se pojedinačni podzakonski akti odnose na pojedinca na pr. rešenja i odluke. 


Jedan pravni akt da bi bio zakonit mora biti u skladu sa višim pravnim aktom. To zakonitost mora biti u formalnom i materijalnom smislu. Formalni smisao znači da je taj pravni akt od strane nadležnog organa i u predviđenom postupku, a materijalni smisao zakonitosti pravnog akta ogleda se u činjenici da je sadržina pravnog akta u skladu sa sadržinom višeg pravnog akta odnosno da proizilazi iz nje. Vladavina prava posebno u savremenim uslovima ima veliki značaj i to za socijalnu sigurnost građana i stabilnost države jer se vladavina prava štite prava svih građana ali se sa druge strane štiti i država od pojedinaca koji ne poštuju pravila države. Da bi se vladavina prava ostvarivala neophodni su odgovarajući uslovi, posebno je značajno razvijena svest građana o potrebi poštovanja zakona.

Нема коментара:

Постави коментар